hehe, kako zabavan tekst. Sve u svemu, neuspeo pokušaj odgovora na tekst Lorne Štrbac, mislim da je to jasno.

Nedostatak konsenzusa naravno da neće biti riješen, ako neko misli da zaboravimo: albanski terorizam, trgovinu organima, Nasera Orića, genocid u Hrvatskoj itd...itd...

Vrlo je jasan Vaš ''državni koncept na realnim osnovama''.

Prvo, riječ je o srbijanskoj naciji, ne srpskoj.
Drugo, da bi ušli u EU, potrebni su vam dobrosusjedski odnosi sa svim okolnim državama.

Naravno, te odnose ćete da plaćate ljudskim organima i srpskim teritorijama kad je riječ o odnosu sa Albanijom, a možda i terorističkom državom Kosovo. Prosto ćete da gurnete pod tepih sve te bubrege, jer nisu bubrezi iz kruga dvojke.

Naravno, već ste dovoljno uradili na ignorisanju oslobođenja kasapina Orića, ne samo da ste imali neki tuc-muc protest, nego ste mjesec dana kasnije isporučili Radovana Karadžića. A koga briga za ljude kojima su glave odsijecane u Bratuncu. Dakle, bubrezima ćete, na osnovu vašeg ''državnog koncepta zasnovanog na realnim osnovama'', plaćati dobrosusjedske odnose sa Albanijom, a srpskim glavama dobre odnose sa Federacijom.

Naravno, onda nije ni čudo što je nikome drugome to ehu Borisa Tadića, koji se odaziva na ime Mirko Cvetković, palo na pamet da nudi povlačenje kontraoptužnice protiv Hrvatske. A one stotine hiljada iz Jasenovca mislim da se ne nalaze ni u toj kontraoptužnici. Sve za dobrosusjedske odnose!

Sa Crnom Gorom će poslije biti lako dogovoriti se. Pa da, kad smo pljunuli u jasenovačku Jamu, na poklane u Bratuncu, kad smo kupovali albanski dobrosusjedski duh bubrezima, manastirima i zemljom, pa onda će biti prelako ''pomiriti se'' sa kršenjem ljudskih prava u Crnoj Gori, nestankom srpskog jezika i kulture i nasrtanjem varvara na crkve crnogorsko-primorske mitropolije. Mislim da će nam zaokruživanje tog ''državnog koncepta zasnovanog na realnim osnovama'' u Crnoj Gori doći kao med poslije šiptarsko-ustaško-mudžahedinske žuči.

-zanimljivo je da Cosic, i pored tolikog iskustva za sobom, jos uvek veruje da, cak i da na ovo gorenavedno pristanemo, da bi naime to bio kraj cepanja i ponizavanja Srbije. Uostalom, posle takvog jednog pristanka nista vise ne bi bilo ni bitno, bilo bi to ponizenje i cepanje dovoljno za sva vremena

Da ne ulazim u ocenu stavova koji joj prethode, prokomentarisao bih samo rečenicu s kraja članka u kojoj se kaže da "treba spasti što se spasti može, što pre osloboditi Srbiju Kosova i Metohije kako bi mlada pokolenja mogla da žive u Srbiji koju više niko ne može da deli i ponižava."

Srbija je svojevremeno proglasila pitanje Kosova i Metohije kao najvažnije državno pitanje, kao pitanje biti ili ne biti, kao pitanje života ili smrti. Posebna je tema da li je to bilo opravdano ili ne. Ali, kada je već tako, onda odustajanje od Kosova i Metohije neće Srbiji doneti status u kome „niko neće moći da je deli i ponižava“, već sasvim suprotno, svi će se rukovoditi sledećim razmišljanjem - kada je Srbija mogla da odustane od KiM, koje je proglasila za to što je proglasila, onda će se svega drugog mnogo lakše odreći. Ne usprotivimo li se silnicima, onda ćemo upravo u očima tih mladih pokoljenja o kojima Ćosić govori biti ljudi bez ličnosti i karaktera, gmizavci, ništarije i plašljivci nesposobni da čuvaju i brane bilo šta, a ne rodoljubi i pripadnici jednog malog ali slobodoljubivog naroda.

Uostalom, čitajte izjave Ričarda Holbruka i vidite kako on sagledava mentalni sklop ovog naroda, pa ćete shvatiti kako bi u tzv. međunarodnoj zajednici bilo dočekano naše odustajanje od Kosova i Metohije.

Kao prvo autor je duzan da nam objasni u cije ime govori kad kaze"da budemo precizniji",u svakom slucaju ne u moje ili onih koji misle kao ja.Drugo proglasenjem kumanovskog dogovora i rezolucije 1244 kao kapitulaciju je neistinito jer obe priznaju Kosmet kao deo Srbije,dok danasnje "mic po mic" prihvatanje Euleksa i Ahtisarijevog plana je svakako "kap po kap"kapitulacija.Ocigledno autor pripada"realistima"koji smatraju da su realni ako prihvate ultimatume nasilnika i onih koji krse medjunarodno pravo.Ta samozvana"medjunarodna zajednica" je beskrupulozno prekrsila sve dogovore na stetu Srbije i kad je otela sve sto je mogla cak i vrednosti u samoj Srbiji,bez stida je forsirala svoje ljude i partije u Srbiji i sad kao svoju krunu zeli cak i moralnu i dusevnu kapitulaciju da prihvatimo priznajuci sva njihova nasilstva i zlocine za ispravne i realne za nas opstanak.Svakako da oni koji to prihvataju mogu sa dve ruke da potpisu takvu kapitulaciju ali ne i u nase ime.Citirajuci nakraju kao krunu,a za nasu krajnju iritaciju Dobricu Chosica,poznatog dugogodisnjeg"realistu" na sva nedela i zlocine Titovog rezima,samo nam pomaze da cvrce se drzimo naseg suprostavljanja svakom nasilju.Za nas, svi oni koji misle kao ja,Srbija i srpski duh nije za prodaju.

Iznenađuje me da se Todorić uopšte pozabavio tematikom nacionalnih interesa, budući da je svojevremeno bio "savetnik potpredsednika vlade" za EUrointegracije i da je na listi autora "Peščanika."

Bi li ono Momo Kapor koji jednom upita, "A koliko Srbija mora da bude mala, da ne bi bila velika?" Implicitni odgovor je, dabome, da je bilo kakva Srbija prevelika dušmanima. Ali Todorić (i Ćosić, na kog se poziva) izgleda i dalje veruju da se mir i "bolji život" mogu platiti zemljom, dostojanstvom i slobodom.

Baš sam sa znatiželjom očekivao članak ovog poznatog LDP-ovog istomišljenika. Iako znam da nije formalno član LDP-a, gospodin je poznat po sličnim da ne kažem istovetnim "političkim" stavovima.
Priznajem unapred sam se plašio šta će sve biti u tom tekstu.
Na kraju krajeva, nije ni bilo tako strašno.
Od Todorića sam očekivao mnogo mnogo "liberalniji" i "demokratskiji" tekst. Možda se stvari a i sam Todorić menjaju, Ko zna.
Poenta članka je data dosta umereno, a to je da se ipak pomirimo sa gubitkom Kosova i Metohije zarad "Evrope", te da "realno" sagledavamo naš nacionalni interes, šta god to značilo u razmišljanjima jednog Todorića.
E pa nećemo Todoriću, ima nas koji se nikada ni po koju cenu nećemo pomiriti sa gubitkom Kosova i Metohije. Dok postojimo nećemo se odreći Kosova zarad Evrope, čak ako se neki političar i drzne da to uradi. Znam za sebe, a tako ću da učim i svoga sina.

Još jedan apologeta floskukle ''EU nema alternativu'' ili ti u prevodu ''i rođenu majku za EU''

Tekstovi Lorne Strbac i Nikole Tanasica, komentari Mladenovica i Malica, kao i kratak odlazak na sajt Dveri mogu da daju odgovor na pitanje da li je moguca jednacina izmedju pragmaticnih strategija razvoja, ulaska u EU i sl., i moralnih vrednosti koje svaka nacija mora da ima. Mozda je moguca, ali ne po ovu cenu. Da dodam licni odgovor: NIKAD.

Prava i odgovornosti koji se sticu rodjenjem na jednoj teritoriji, u okviru jedne nacije (Kalajic), podrazumevaju povlacenje granica ispod kojih se ne sme ici. Vukadinovic se jednom upitao postoji li druga osim kosovske Srbije (parafraziram). Mozda i moze da postoji, ali je toliko nategnuta, neautenticna, bar danas, da bi retko ko drzi do Srbije rado, bez prinude ulazio u zivi pesak u koji se valjda ulazi ciste glave i ideja (hajde da poverujem), a izlazi prljavih ruku (i glave).

I jos nesto: Neka oni koji imaju materijalne koristi od saradnje sa okupatorom ne ocekuju da ce pristojan svet zaboravitii krvave istorije svojih porodica zbog njihovih sinekura, stipendija i studijskih boravaka na 'kursevima slobode'. Cak i sama pomisao da je tako nesto moguce porediti u meni izaziva gadjenje.

Kakav bedan poziv na predaju.
Nikada i ni zbog cega se necu odreci Kosova i Metohije niti jedne okupirane srpske teritorije. Po najmanje radi udovoljavanja zeljama "Evrofila". Ljudi kojima je patoloska zelja da dobiju bilo kakvo priznanje od svojih pokrovitelja pomracila um i ugasila dostojanstvo.

Moj odgovor na nedace koje su nas snasle je vaspitavanje generacija koje dolaze, u duhu Svetosavlja. Vaspitavanje da su Vera i Nacija svetinje za koje vredi poloziti zivot. Potrudicu se da iza mene ostane sto vise tako vaspitane dece. Pa ce oni vaspitavati svoju decu a ovi svoju. A onda ce doci veliki dani. Ja mozda necu docekati ali moju sinovi ili unuci ili praunuci ce opet podici zastavu Nemanjica na Kosovu i Metohiji, na Kninu, u Sarajevu ...

Pretpostavimo da se sutra probudimo i vidimo da je Kosovo napustio i NATO i UNMIK, da su Albanci odlučili da ne žele svoju državu, i da je Srbija povratila kontrolu nad južnom pokrajinom. Kako bi Srbija tada izgledala? Da bude petina poslanika Albanaca u srpskom parlamentu. Da svaka buduća Vlada u svom sastavu ima nekoliko ministara Albanaca. Da npr. Hašim Tači i Tomislav Nikolić naprave koaliciju i formiraju srpsku Vladu.
Nisam siguran da je to ono što velika većina ljudi koji tvrde da se nikad neće odreći Kosova zaista i žele. Jer ne treba zaboraviti na činjenicu da sa povratkom Kosova pod kontrolu Srbije, Srbija dobija i 2 miliona državljana Albanaca. Nemoguće je zamisliti idealnu situaciju da se Srbiji vrati teritorija Kosova bez stanovništva. Ustvari, možda je i moguće, ali ne želim da mislim da iko normalan u Srbiji želi da zarad Kosova Srbija postane nacistička Nemačka.

Kad bi teoretski Srbija i Kosmet ušli u Evropskoj Unijui, dali onda ne preti opasnost da se albanci nasele u Vranju, Leskovcu, Surdulici itd. pošto svako
može u EU da se seljaka gde hoće. Dali se treba po vašoj logici i taj deo Srbije što pre zaboravit da bi mlada pokolenja mogla živeti? Sa zaboravom se ne rešavaju problemi nego se samo odlažu
gospodine autore!

Da li je tekst ovog autora objavljen kako bi se čitaoci upoznali sa uputstvom za polaganje kolokvijuma zapadnih stipendista?

- sto se tice izbora premijera, najpre na izborima treba osvojiti mandat za tako nesto, tj, skupiti koaliciju koja ima vecinu. To mora da vazi i za albanske partije, zar ne ? Pa ako je sakupe - sto da ne ? Nista nije problem, ponavljam, samo ukoliko zele da budu lojalni gradjani ove zemlje

Sto se tice borackih penzija za borce OVK, ocekivao sam da cete prvo pomenuti da bi najpre trebalo rascistiti sa time sta je ta organizacija cinila po pitanju teritorijalnog integriteta maticne drzave, da li ga je slucajno na neki nacin podrivala, da li postoje dokazi za takvu delatnost. Ako slucajno postoje, onda, verujem da cete se sloziti da nigde na svetu ne postoji zemlja koja bi borcima takve jedne organizacije (a verujem da i vi i ja znamo kakva je to "organizacija") ne bi dala boracke penzije,
zar ne ? Ako znate za takav primer, obavezno mi javite

Nemojte dopustiti da vam drugi formiraju misljenje, razmisljajte svojom glavom. Jasno je i meni i vama o cemu se ovde radi, najobicnija okupacija od strane druge drzave, slicna onima o kojima smo ucili iz knjiga, i iz koje ce za nas proisteci taman toliko dobrog koliko je proisticalo iz svi dosadasnjih okupacija, i iz svih dosadasnjih kolaboracija. Nema se tu cemu nadati, samo moze da bude prekasno kad nama to postane jasno. Do tada sve moze biti nepovratno prokockano

@Cernisevski
Uzmimo primer Makedonije i Rusije.
U Makedoniji uvek u vladajućoj većini učestvuje jedna partija Albanaca. Znači, nikad Albanci ni ne osvoje većinu ali uvek učestvuju u vlasti, i koriste tu poziciju za ostvarivanje svojih programa.
A u Čečeniji smo imali situaciju da je Kadirov stariji, otac sadašnjeg predsednika Čečenije, prešao u jednom trenutku na stranu Rusa iako je imao dugogodišnji staž čečenskog pobunjenika. Na kraju su i on i njegovi sinovi odlikovani od strane Ruske države mada su se dugi niz godina borili za nezavisnu Čečeniju.

I evo javljam Vam, primer za takvu državu je Rusija.

Jer ne treba zaboraviti na činjenicu da sa povratkom Kosova pod kontrolu Srbije, Srbija dobija i 2 miliona državljana Albanaca
Otkud vi znate koliko ima Albanaca i da je taj broj baš 2 miliona. Sve više mislim da se ta teza o 2 milona Albanaca namerno potura od DS-a i LDP-a. Kao prvo ukucajte kosovo na google ili yahoo i onda posle pretrage idite na sajt CIA o Kosovu na kojem stoji da je ukupna populacija na Kosovu 1,8 miliona ljudi od kojih 1,6 miliona Albanaca i videćete da ste poverovali u laži jer ko bolje zna koliko ima ljudi na Kosovu od SAD koji su ga okupirali!!!